Ponekad je dovoljan samo jedan udah da nam se u glavi pojavi uspomena za koju smo bili sigurni da smo je odavno zaboravili. Miris mora može da nas vrati na letovanje, pokošene trave na raspust, a sveže pečenih palačinki sa Eurocremom na nedeljno jutro provedeno sa porodicom. Neki mirisi imaju neverovatnu moć da nas u samo nekoliko sekundi vrate u trenutke koje nismo prizvali godinama.
Zanimljivo je da to nije slučajnost. Naš mozak mirise obrađuje drugačije od većine drugih čula, zbog čega ih mnogo lakše povezuje sa emocijama i sećanjima. Zato se često desi da zaboravimo šta smo radili prošlog ponedeljka, ali se bez problema setimo mirisa omiljenog kolača iz detinjstva ili prvog parfema koji smo ponosno kupili od džeparca.
Naučnici već dugo pokušavaju da objasne zašto mirisi imaju toliku moć da probude uspomene. Odgovor se krije u načinu na koji naš mozak čuva sećanja i povezuje ih sa osećanjima. Upravo zato ćemo otkriti zašto neke mirise pamtimo gotovo ceo život i kako nas oni za samo nekoliko sekundi mogu vratiti u najlepše trenutke detinjstva.
Zašto baš mirisi bude uspomene?
Svakog dana naš mozak prima informacije preko svih čula. Ono što vidimo ili čujemo prolazi kroz nekoliko stanica pre nego što postane deo našeg sećanja. Sa mirisima je drugačije. Oni gotovo direktno stižu do dela mozga koji je zadužen za emocije i pamćenje, zbog čega ih mnogo lakše povezujemo sa ljudima, mestima i trenucima koji su nam važni.
Zato miris tek ispečenog kolača može da nas vrati u bakin dom, miris borova u šetnju pored mora, a miris kiše u jedno letnje popodne kada smo bezbrižno trčali napolju. Nije u pitanju magija, već način na koji naš mozak čuva uspomene. Kada prvi put doživimo neki važan trenutak, zajedno sa njim zapamti i mirise koji su ga pratili. Sledeći put kada ih ponovo osetimo, dovoljno je svega nekoliko sekundi da se ta uspomena ponovo probudi.
Upravo zato jedan poznati miris može da nas vrati u trenutke za koje smo mislili da smo ih zaboravili. Miris novih školskih knjiga mnogima i danas budi isto uzbuđenje koje prati prvi dan škole, baš kao što nas neki drugi mirisi podsete na ljude, mesta i događaje koje posebno volimo. Mozak na taj način ne čuva samo uspomene, već i osećanja koja ih prate.
Zašto isti miris kod svakoga budi drugačije uspomene?
Iako svi osećamo iste mirise, ne doživljavamo ih na isti način. Nekoga miris limuna odmah odvede na letovanje u Italiji, gde se na svakom koraku prodaju domaća limunada i ledena granita, dok će se neko drugi setiti prve čaše limunade popijene na plaži ili drveta limuna koje raste u porodičnom dvorištu. Miris je isti, ali je priča koju nosi potpuno drugačija.
To se dešava zato što naš mozak svaki miris povezuje sa sopstvenim iskustvima. Što je trenutak bio ispunjeniji emocijama, smehom ili uzbuđenjem, veća je verovatnoća da će ga zapamtiti zajedno sa svim sitnicama koje su ga okruživale. Zato jedan miris može da probudi potpuno različite uspomene kod različitih ljudi.
Možda baš zato svi imamo svoje omiljene mirise leta. Nekome su to borovi i so u vazduhu, nekome lubenica tek izvađena iz frižidera, a nekome kokice sa večernje šetnje pored mora. Upravo takvi mali detalji često postanu deo letnjih uspomena koje dugo pamtimo, iako ih u tom trenutku možda nismo ni primećivali.
Da li danas stvaramo uspomene kojih ćemo se sećati i za deset godina?
Najlepše uspomene retko nastaju onda kada ih pažljivo planiramo. Ponekad ih stvori letnji pljusak koji nas iznenadi usred šetnje, pogrešno skretanje koje nas odvede do prelepe plaže ili sasvim običan dan koji se pretvori u malu avanturu. Tek mnogo kasnije shvatimo da upravo takve sitnice pamtimo mnogo bolje od svega što smo unapred isplanirali.
Leto je možda i najbolje vreme da stvaramo takve trenutke. Nije važno da li putujemo daleko ili ostajemo kod kuće. Dovoljno je da zajedno isprobamo nešto novo, obiđemo mesto na kojem nikada nismo bili ili pronađemo inspiraciju za letnje avanture koje će se dugo pamtiti. Upravo iz takvih dana nastaju priče koje ćemo jednog dana prepričavati sa osmehom.
Možda ne možemo da biramo koje će uspomene ostati sa nama zauvek, ali možemo da stvaramo trenutke vredne pamćenja. A kada ih jednog dana ponovo prizove neki poznati miris, shvatićemo da su upravo te male, naizgled obične sitnice bile među najlepšim delovima detinjstva.
Možda se najlepše uspomene kriju u sasvim običnim trenucima
Možda nikada nećemo tačno znati zašto je baš jedan miris uspeo da sačuva uspomenu bolje od stotinu fotografija. Ali možda odgovor i nije toliko važan. Važnije je da ne zaboravimo da stvaramo trenutke koji će jednog dana postati deo naših najlepših sećanja. Jednog dana nećemo pamtiti svaki datum, plan ili raspored, ali će jedan sasvim poznat miris biti dovoljan da nam vrati osmeh i podseti nas koliko su upravo male, svakodnevne stvari bile velike.