Dinosauruse podjednako vole i mlađi i stariji. Deca im se dive, znaju sve o njima, često nam prepričavaju sve ono što su pročitali o ovim velikim stvorenjima i sa najvećom radošću ponavljaju te informacije i po nekoliko puta. Starijima su jednako fascinantni, ako ni zbog čega drugog, ono zbog toga što njihova deca stalno pričaju o dinosaurusima, pa žele da budu u mogućnosti da ih razumeju i shvate tu fascinaciju.
Svi ih volimo, u njima pronalazimo inspiraciju, oduševljeno plovimo svetom mašte i upijamo davno zaboravljene naučne činjenice o dinosaurusima. I zar to nije divno? Jedna tema koja povezuje i mlade i starije, jednako budi radoznalost kod svih i nepesušan je izvor razgovora za sve generacije.
Sigurni smo da i vi obožavate da gledate filmove o dinosaurusima, da vam je stalno pri ruci neka igrica u kojoj su oni glavni, ili volite za zavirite u knjige sa bogatim ilustracijama koje do detalja objašnjavaju sve o vašim omiljenim gorostasima. Možda ste čuli i za Dušana Krtolicu, mladog umetnika iz Srbije, koji je izdao enciklopediju praistorijskih životinja 2017. godine? Ako ste istinski ljubitelj dinosaurusa, uživaćete u njegovim crtežima i znanju koje on ima o ovim stvorenjima.
Dinosaurusi su svuda, deo su popularne kulture, viđamo ih na dečijoj garderobi, u knjigama koje deca prosto gutaju, u filmovima, serijama i na mnogim drugim mestima. I dok uživate u svim ovim sadržajima, učeći o omiljenim dinosaurusima, obavezno pored sebe držite Eurocrem blok. Tako ćete imati vaš omiljeni slatkiš da dodatno ulepšate trenutak uživanja.
A šta bi se desilo ako bismo želeli da počastimo jedno tako veliko stvorenje našim omiljenim slatkišem? Kolika Eurocrem tabla bi nam bila potrebna? Bacite se na razmišljanje o ovome, jer može da vam bude jednako zanimljivo kao i ostatak našeg teksta u kome ćemo vam otkriti zašto su dinosaurusi tako popularni i šta sve treba da znate o njima.
Kada su se rodili dinosaurusi? Da li ih i danas ima?
Za ovaj odgovor moramo da otplovimo daleko, daleko nazad u istoriju planete Zemlje, otprilike oko 250 miliona godina unazad, u period trijasa i njihovog nastanka. Dinosaurusi ili kako su ih Stari Grci zvali ‘strašni gušteri’ bili su dominantna životinjska vrsta na našoj planeti oko 135 miliona godina i bilo je prisutno oko 700 različitih vrsta ovih reptila. Grci su ih ovako nazvali, ne zato što su zaista bili zastrašujući, već zbog njihove veličine.
Fosilni ostaci dinosaurusa ukazuju na to da su ptice nastale od njih i da ih možemo smatrati modernim pernatim dinosaurusima. Dakle, dinosaurusi nisu nestali, već sada lete iznad tvoje glave. Što se tiče načina dolaska na svet, mali dinosaurusi su se rađali izležući se iz jaja, baš kao i ptice danas, što samo znači da smo pronašli još jedan način da povežemo ove dve vrste. Koliko je to zanimljivo da ćete od sada svaki put kada budete videli pticu pomisliti na dinosauruse?
Kako su toliko porasli? Na koji način su se hranili?
Uzrok njihove gorostasne veličine nalazi se u njihovom apetitu, jer su bili vrlo gladni i halapljivi, pa su tako mogli da progutaju čitave grane drveća bez žvakanja. Iako postoje primerci koji su stvarno bili ogromni, podaci ipak govore da je veliki broj dinosaurusa bio manji od ćurke.
Prema načinu ishrane dele se na tri vrste: biljojede, mesojede i svaštojede. Neki od njih su bili dvonošci, dok su se neki kretali na četiri noge. Bilo je i onih koji su kombinovali obe vrste kretanja. Zbog izraslih pojedinih koštanih delova, neki su posedovali rogove, kreste, a neki čak i koštane modifikacije oklopa, koje su im pomagale u lovu i skupljanju hrane. Nedavno je otkriveno da je dosta njih bilo pokriveno perijem suda po telu.
Kada pričamo o dimenzijama tih naših omiljenih gorostasa, treba da pomenemo da je Argenitosaurus bio visok preko 40 metara i težak oko 77 tona, dok je Diplodok bio dužine od čak 25 metara. Mamenčisaurov vrat je bio dug 11 metara, a omiljeni holivudski dinosaurus, tiranosaurus je bio dug 15 metara, sa zubima veličine do 20 cm. Najduži dinosaurus, Amfikoelijas, mogao bi da pomaže i vatrogasnim jedinicama, jer je bio dugačak neverovatnih 58 metara.
Ko je otkrio prve fosile dinosaurusa?
Hirurg Gideon Mantel, koji je kao hobi izučavao i geologiju, voleo je da skuplja i proučava fosile, pa je tako imao bogatu kolekciju istih. Kada je 1816. oženio Meri En, njih dvoje su zajedno počeli da sakupljaju fosile i uživali su u dugim šetnjama. Prilikom jedne od takvih šetnji, Meri je spazila fosil sa zubima i pokazala ga svom suprugu, koji ga je kasnije podrobno istražio i bio je prepoznat kao naučnik koji je otkrio Iguanodona, velikog biljojeda. 1825. Gideon je objavio svoja istraživanja, a Meri je nacrtala dinosauruse i zajedno su potpisani kao autori ovog naučnog rada. Sigurni smo da ste ove informacije već negde pročitali i da su vam one dobro poznate, a u nastavku sa vama delimo tri vrlo zanimljive činjenice o dinosaurusima
Neki dinosaurusi su živeli i po 300 godina
Životni vek dinosaurusase veoma razlikuje od vrste do vrste. Npr, mnogi naučnici veruju da je Apatosaurus živeo čak 300 godina. Međutim, prosečan životni vek dinosaurusa je ustvari mnogo kraći i iznosio oko 30 godina za mesoždere i 70 do 80 godina za biljojede. Mesožderi, kao što je to npr. bio T-rex, morali su mnogo više da se bore za svoju hranu i opstanak od svojih dino drugara koji su bili vegani. Na osnovu veličine pojedinih odraslih dinosaurusa, na koje su nailazili u svojim istraživanjima, naučnici su zaključili da je njihov rast morao trajati stotinama godina, dok nije dostigao konačnu veličinu.
Kentosaurus je mogao da zamahne repom brzinom većom od 40 metara po sekundi
Otkriven u Tanzaniji 1915. godine, kentosaurus je bio biljojed sa oklopom, koji je živeo na našoj planeti negde pre oko 150 miliona godina. Njegove zadnje noge su bile duplo duže od njegovih prednjih udova. Njegov šiljasti rep, po kome je i dobio ime, mogao je da se zavrti čak do 40 metara po sekundi, kako je utvrdio paleotolog Henrih Malison, koji je kreirao virtuelne modele skeleta ove vrste dinosaurusa.
Dinosauruse su mučile ogromne buve
Naučnici iz Mongolije su 2012. uspeli da identifikuju čak dve vrste buva koje su imale praistorijske životinje. One su bile, valjda u skladu sa veličinom tadašnjih životinja, pa i samih dinosaurusa – vrlo velike ili tačnije neuobičajene veličine u odnosu na ove danas poznate. One su u tom obliku postojale na našoj planeti pre 125, odnosno pre 165 miliona godina. Njihova veličina je bila negde oko 3 cm i imali su takve kanže i usta da su mogle svojim ugrizom da probiju i najdeblju kožu. Nije lako bilo našim dino drugarima.
Ne propustite dinosauruse na Kalemegdanu i u Svilajncu
Na beogradskom Kalemegdanu održavaju se izložbe replika dinosaurusa u njihovoj prirodnoj veličini i ukoliko ugrabite termin i posetite ove fantastične eksponate, nemojte ih se uplašiti, jer to su samo makete, iako su potpuno verodostojne. Ako je ipak potrebno malo dodatnog bodrenja, jer su makete stvarno ogromne, možda će gric omiljenog Eurocrema pomoći.
Takođe, ukoliko ste ljubitelj muzejskih postava, možete posetiti Prirodnjački centar u Svilajncu gde su dinosaurusi glavne zvezde njihove postavke, a u spoljnom delu objekta se nalazi i dino park u kome će vaša deca uživati. Na putu do jednog od ovih 5 prelepih mesta u Srbiji na koja morate otići ovog proleća posetite Svilajnac i upoznajte dinosauruse izbliza.