Niko ne dostavlja picu u svemiru? Nema ni slatkog doručka sa Eurocremom? Ovo je nažalost tužno, ali istovremeno i istinito. Ako sanjate o tome da jednog dana budete astronaut, nemojte to raditi zbog hrane. Neka vam motivacija bude ljubav prema svemiru, otkrivanju novih planeta i života na Marsu recimo. A, dok ne postanete astronaut, možete da jedete omiljenu hranu u neograničenim količinama, bez bojazni da će da vam odleti iz ruke. Kako jedu astronauti, kako se navikavaju na život bez gravitacije? Ovo su pitanja na koja ćemo vam dati odgovor u ovom blogu.
Doručkovanje, ručanje ili večeranje u svemiru zna bude prilično komplikovano. Pitate se zašto? Odgovor leži u gravitaciji, odnosno nedostatku iste. Ako vam se jede pomfrit na primer, u svemirskom brodu to može da izgleda ovako: krompirići će se razleteti svuda po prostoru, a vi nećete uspeti da ih uhvatite. Srećno sa tim da zadržite pomfrit u tanjiru ili ostatak večere takođe. Možda samo želite da popijete čašu vode… Zaboravite na tu ideju, jer ni to nećete moći. Voda nikako ne bi mogla da se zadrži na dnu čaše i poletela bi van.
Sledeće sasvim logično pitanje je: Kako onda astronauti ostaju po nekoliko nedelja, meseci u svemiru? Na sreću, neki drugi genijalci su smislili inovativne načine kako da upakuju hranu, ali i kako da je astronauti jedu dok su u svemiru. Na početku, hrana je bila nalik onoj za bebe (kašasta) i pakovana je u tube, kao one u kojima se pakuje pasta za zube.
Ljudske posade su počele da lete u svemir početkom šezdesetih godina 20. veka, pa je 1961. Jurij Gagrin iz Rusije bio prvi čovek koji je jeo u svemiru. Njegov obrok se sastojao od goveđe paštete i džigerice koja je takođe bila usitnjena i stavljena u aluminijumsku tubu, iz koje je on istiskao sadržaj pravo u usta. Imao je čak i dezert, koji se sastojao od topljene čokolade, koju je jeo na isti način.
Ako vam se ovo ne dopada, niste jedini. Ni sami astronauti nisu baš bili oduševljeni ovom hranom. Na sreću, vremenom su naučnici pronašli način da proizvedu ukusniju hranu za svemirske misije. Ona je takođe postala i mnogo jednostavnija za konzumaciju.
Šta astronauti jedu danas u svemirskim letelicama?
Danas je sve mnogo drugačije i oni jedu raznovrsnu hranu, vrlo sličnu onome što mi jedemo na Zemlji. Meni na Međunarodnoj svemirskoj stanici sadrži više od 100 različitih namirnica – od povrća, voća, preko spremljenih jela, pa sve do deserata. Čak su i kečap i senf dostupni. Astronauti jedu tri obroka dnevno, i užine koje mogu da jedu kada god požele, trebalo bi da ukupno unesu oko 2500 kalorija.
Tehnike, koje se najčešće koriste, u pripremi hrane za astronaute su dehidratacija i zamrzavanje, pa se tako nakon kuvanja hrana zamrzava i onda se dehidrira, što omogućava da se ovakvi paketi hrane drže van frižidera duže vreme. Kako bi ovakva hrana bila spremna za konzumiranje, astronauti samo sipaju vodu u paket sa ovakvim jelom i nakon što jelo apsorbuje vodu, mogu ga pojesti. Neke vrste namirnica, pripremljenih na ovaj način, ne zahtevaju mešanje sa vodom, već se jedu dehidrirane – kao npr. sušeno voće. Tako da svi mi jedemo hranu za astronaute ponekad, a da nismo to ni znali.
Pića takođe moraju da budu dehidrirana, pa ih tako drže u obliku praha u posebnim pakovanjima. Ta pakovanja imaju ugrađene slamčice, pa nakon dodavanja vode astronauti mogu odmah da konzumiraju određeno piće.
Kako izgleda jesti u svemiru?
Kako bi poslužavnici sa hranom ostali na svom mestu, astronauti ih vezuju za krila posebnim pojasevima, pa tako mogu skoro pa normalno da večeraju i uživaju u hrani. Sigurno im je, makar u početku, malo čudno, ali se nakon određenog vremena naviknu.
Osim ovog, postoje i drugi brojni izazovi ishrane u svemiru. Kao što smo već pomenuli, hrana se pakuje tako da ne može da se prospe, pa koriste pakovanja sa patent zatvaračima, konzerve i druge slične ambalaže, koje moraju biti lagane.
Hrana se priprema kako u mikrotalasnim, tako i u običnim rernama. U delu gde se toči vodu, astronauti mogu uzeti dovoljno ove tečnosti za pripremu hrane ali i za piće. Kako bi konzumiranje vode u nama poznatom obliku bilo neizvodljivo u svemiru, astronauti i vodu piju iz ambalaža koje su dobro zatvorene i imaju ugrađene slamčice. Oni takođe piju i kafu, čaj i sokove, koji su naravno dehidrirani i da bi mogli da ih piju, ponovo je potrebna voda.
Na Međunarodnoj svemirskoj stanici, imaju delove svemirske letelice koji su pretvoreni u prave pravcate kuhinje i trpezarije, pa je proces pripreme hrane doveden skoro u normalu, dok obedovanje izgleda sasvim normalno zahvaljujući stolovima i stolicama, koji su fiksirani za pod.
Prvi kolačići u svemiru
U decembru 2019. prvi kolačići su ispečeni u svemiru. Možete li da zamislite kako je to izgledalo? Bilo je potrebno da neko pripremi testo, zar ne? To naravno, čitajući sve prethodno o pripremi hrane u svemiru, shvatili ste, nisu mogli da urade sami astronauti. Testo im je poslao lanac Hilton hotela iz Amerike i ono se peklo u rerni na Međunarodnoj svemirskoj stanici čak dva sata.
Astronautkinja Kristina Koh pohvalila se na Twitteru prvim kolačićima ispečenim u svemiru.
3 vrste namirnica koje astronauti ne mogu da jedu u svemiru
- Hleb – Namirnica koju su dugo izbegavali na svemirskim stanicama. Verovatno su mrvice jedan od razloga zašto hleb nije popularan među astronautima. Umesto njega, oni obično koriste tortilje. Praktičnije su i ne mrve se.
- So i biber – Svi granulirani začini, kao što su so, biber, susam, kim i ko zna šta još, mogu da naprave priličan lom u svemirskoj letelici, pa je NASA zabranila njihovu upotrebu i umesto njih astronautima se nude tečne alternative ovih začina.
- Gazirana pića – kokakola i Sprite ostaju na Zemlji, jer glavni sastojak ovih pića, koji proizvodi mehuriće, sasvim se drugačije ponaša u svemiru nego na našoj planeti. Mehurići karbon dioksida ostaju u tečnosti, umesto da iz nje ispare, kao što se to dešava kada ih mi pijemo, zbog čega mogu negativno da utiču na varenje astronauta.
I za kraj, ne znamo da li ste pročitali naš prvi slatki blog iz serije „Pitam se…“, ali ako niste obavezno nakon čitanja ovog teksta, pročitajte i tekst o tome gde se pravi najbolja čokolada na svetu. Pariz, Cirih ili Beograd? Sve su to destinacije na kojima možete naći najukusnije čokolade. Uživajte u tekstovima na našem blogu i obavezno nas tagujte na Instagramu, ako spremate kolačiće kao astronautkinja Kristina. Ona nije imala Eurocrem, ali vi ga obavezno dodajte, kolačići će biti sto posto pogodak.