Verovatno ste u poslednjih trideset (a možda i više godina) slušali priče o globalnom zagrevanju mnogo puta. Za mlađe čitaoce bloga, ovo je verovatno tema o kojoj uče u školi, razgovaraju sa prijateljima i objašnjavaju je roditeljima i bakama i dekama. Odgovor na pitanje iz našeg naslova, takođe ima veze sa globalnim zagrevanjem naše planete i u nastavku ćemo vam dati odgovore na ovo, ali i na druga pitanja koja su povezana sa manjom ili pak većom količinom snega tokom zime.
A kako biste još više uživali u čitanju ovog teksta i učenju novih informacija, sigurni smo da bi vam prijao jedan Eurocrem blok da se zasladite, uvalite u omiljenu fotelju i ušuškate ispod ćebeta. Možda tako prizovete sneg, ko zna? 🙂
Na prvi pogled, ako konstatujemo da globalno zagrevanje postoji, onda nam se može učiniti sasvim logično što nema puno snega (toplije je, pa nema snega). Međutim, to nije sasvim tačno, jer za razliku od ove sezone, pre dve godine smo imali vrlo snežnu zimu, a klimatske promene su takođe bile prisutne. Kako je to moguće? I da imamo manje i da imamo mnogo više snega dok se naša planeta konstantno zagreva.
Da bismo razumeli ovo, moramo da pogledamo uslove koji su stvoreni, zatim geografske širine na kojima se to događa, kao i temperature okeana i mora. Proučavanjem ovih faktora, naučnici su došli do zaključaka koji ukazuju na to da će Severna Amerika mnogo pre biti prekrivena debelim naslagama snega, nego što će to biti slučaj sa drugim delovima sveta (osim onih koji su tradicionalno okovani ledom i snegom), ali da se nažalost i pored toga snežna sezona znatno skraćuje u odnosu na ranije decenije usled globalnog zagrevanja.
Hajde sada da ukratko odgovorimo na neka od najvažnijih pitanja vezanih sa globalno zagrevanje i pojavu snega i tako dobijemo dodatna objašnjenja koja će nam razjasniti ove nedoumice.
Šta su klimatske promene?
Ukratko to su promene povezane sa prosečnim vremenskim uslovima, kao što su temperatura i količina kiše koja pada na jednom precizno određenom području u dužem vremenskom periodu (decenije). NASA i njeni naučnici već godinama posmatraju promene ovih faktora i konstatovali su da se površina naše planete zagreva i da su se temperaturni rekordi (t.j. najtoplije godine od kada se meri temperatura na našoj planeti) upravo desili nekoliko puta u poslednjih dvadeset godina.
Globalne klimatske promene posmatraju se na nivou cele planete i pored promene temperature i količine padavina, još nekoliko faktora je važno za stvaranje šire slike:
- podizanje nivoa mora
- topljenje planinskih glečera
- bržo od očekivanog topljenje leda na Grenlandu, Antarktiku i Arktiku
- promene kalendara cvetanja određenih biljaka
Klima na Zemlji se konstantno menja i ta promena je bila prisutna i mnogo pre nego što su se ljudi pojavili. Međutim, naučnici su ipak primetili vrlo neobične promene nedavno. Temperatura zemlje se menja i raste mnogo brže, nego što je to bio slučaj poslednjih 150 godina.
Koliko se klima na našoj planeti menja u ovom trenutku?
Određeni delovi naše planete se zagrevaju brže od drugih. Period od 2015. se računa kao najtoplije razdoblje u poslednjih nekoliko vekova. Temperature vazduha blizu zemljine površine, rastu iz godine u godinu sve više, pa su tako u poslednjih 100 godina porasle za čak nekoliko stepeni.
Mnogi stanovnici naše planete, među kojima su posebno naučnici, zabrinuti su zbog ovakvog ishoda događaja i prekomernog zagrevanja planete. I dok se klima na Zemlji konstantno zagreva, veruje se da će kišne sezone biti sve duže, da će letnji tropski talasi trajati u kontinuitetu mnogo duže nego ranije i da će snežne oluje biti učestala pojava.
Šta uzrokuje klimatske promene?
Naučnici se slažu oko činjenice da je planeta počela da se zagreva u poslednjih 50 do 100 godina i to zbog različitih aktivnosti ljudske vrste. Pored ovog glavnog faktora, postoje i mnogi drugi, koji dodatno utiču na zagrevanje Zemlje.
Aktivnosti na koje naučnici misle da su štetne po našu prirodu i planetu su npr. sagorevanje različitih vrsta ulja (nafte npr.) za pokretanje fabrika, automobila, autobusa, aviona i brodova. Sva ta isparenja menjaju prirodni omotač oko naše planete i izaziva ‘efekat staklene bašte’, što praktično znači da atmosfera zadržava mnogo više toplote nego što je to ranije bio slučaj.
Kada naše aktivnosti dovode do pojave efekta staklene bašte, Zemlja se zagreva a sa njom se zagrevaju i okeani, kopno, vazduh, biljke itd. Naša planeta funkcioniše kao jedan veliki povezani sistem u kome se zagrevanje jednog elementa prenosi na drugi.
Kako tako malo povećanje temperature može da uzrokuje toliko problema?
Jednostavno je, voda u okeanima se zagreva, što dovodi do otapanja leda na Arktiku. Satelit NASE pokazuje da se svakog leta sve više topi led na Arktiku, što uzrokuje smanjenje količine leda u septembru na nivo koji je svake godine sve manji. Od 1979. ovaj led je sve tanji i tanji. Kao što i sami možete primetiti, na godišnjem nivou nam se čini da to nisu neke ogromne brojke i da svega par stepeni povećanja temperature neće izazvati mnogo problema, ali za 40 godina, to je već ogroman problem.
Više topljenja glečera, leda i snega, znači i povećanje nivoa voda na zemlji, što dalje uzrokuje poplave i milijarde dolara koji se ulažu u saniranje njihovih posledica (odroni, rušenje kuća koje su na klizištu). Pored poplava, klimatske promene izazivaju i iseljavanje ljudi iz određenih delova sveta, zbog toga što nivo mora raste i prekriva kopneni deo teritorije na kojoj oni žive. Istraživanja pokazuju da se nivo mora u poslednjih 100 godina povećao za nešto više od 15 centimetara.
Ponekad je ipak hladno. Da li to znači da više nema globalnog zagrevanja?
Čak ni po neka hladna zima ne znači da je globalno zagrevanje prestalo. Naučnici nam ukazuju na činjenicu da će ipak, jednom u nekoliko godina, biti hladnih zima, jer se to dešavalo i ranije tokom dugih perioda zagrevanja Zemlje. Činjenice govore da ako ima viša padavina jedne godine, da će onda biti i više vlage u atmosferi, od koje će se dalje formirati snežne padavine ili će padati kiša. Snežne zime neće nestati potpuno, ali će svakako, kako se čini, biti mnogo manje zastupljene, odnosno možda ćemo morati da idemo na planine da bismo ga videli. Niži predeli će često ostajati suvi, no to naravno zavisi i od dela naše planete o kome pričamo.
Nadamo se da ste se naučili nešto novo čitajući o snegu na našem blogu i da ćete pročitati i ostale tekstove iz serijala „Pitam se…“ u kojima ćete saznati šta jedu astronauti i gde se pravi najbolja čokolada na svetu. Uživajte u snežnim čarolijama tokom ove zime i obavezno zasladite svaki dan omiljenim kremom svih generacija.