Prokrastinacija je sve prisutniji problem savremenog društva, koji pogađa kako školarce, tako i odrasle. U pitanju je odlaganje obaveza i zadataka, često praćeno osećajem stresa, nezadovoljstva i gubitka vremena.
Školarci se često suočavaju s izazovima poput školskih zadataka, priprema za ispite ili organizacije slobodnog vremena, što odlaganje može dodatno otežati. Prokrastinacija nije samo pitanje lenjosti, već složen fenomen koji utiče na produktivnost i mentalno zdravlje.
Kod školaraca, prokrastinacija se često manifestuje u odlaganju domaćih zadataka, učenju u poslednjem trenutku ili prebacivanju pažnje na aktivnosti koje nisu prioritetne, poput skrolovanja društvenih mreža.
O načinima kako da vaš tinejdžer korisno provede vreme na svom telefonu već smo pisali, pa obavezno bacite pogled na taj tekst. A sada da se vratimo na prokrastinaciju.
Sve ova odlaganja mogu dovesti do lošijih akademskih rezultata, manjka samopouzdanja i osećaja frustracije. Razumevanje ovog fenomena ključno je za pronalaženje načina kako pomoći detetu da se bolje organizuje i fokusira na zadatke.
U nastavku teksta Slavko će se potruditi da pruži konkretne savete kako da se vaš školarac izbori s prokrastinacijom i zavoli obaveze koje često odlaže. Ključ je u pravilnom balansu između rada i odmora – uz male pauze koje neće biti gubljenje vremena, već slatki trenutak uživanja. A za te trenutke, tu je Eurocrem – savršeni saveznik za osmeh i energiju!
Šta prokrastinacija jeste, a šta nije?
Prokrastinacija se često meša s lenjošću, ali je važno razumeti da ova dva pojma nisu isto. Lenjost podrazumeva izbegavanje rada i nedostatak želje da se preduzme bilo kakva akcija, dok prokrastinacija označava svesno odlaganje obaveza, često uz osećaj stresa i nelagode. Školarci koji prokrastiniraju nisu nužno nemotivisani – u većini slučajeva, razlozi su dublji i složeniji.
Jedan od ključnih razloga za prokrastinaciju kod školaraca može biti nedostatak relevantnosti – zadatak koji im deluje besmislen ili nepovezan s njihovim ciljevima lako će završiti na listi za kasnije. Tu je i dosada, jer mnogi zadaci, poput čišćenja sobe ili pisanja domaćeg zadatka, nisu dovoljno zanimljivi da bi im dete posvetilo pažnju.
Pored toga, prokrastinacija je često povezana s nedostatkom samodiscipline. Iako dete zna da treba da započne određeni zadatak, brojne distrakcije, poput telefona i društvenih mreža, otežavaju fokus i pridržavanje plana. Tu je i problem lošeg upravljanja vremenom – školarci često potcenjuju koliko je vremena potrebno za kvalitetno izvršenje zadatka.
Konačno, značajan faktor može biti i anksioznost ili strah od neuspeha. Mnogi učenici odlažu početak zadatka jer se boje da njihov trud neće biti dovoljno dobar, što ponekad vodi i u perfekcionizam – stav da je sve osim savršenog neprihvatljivo. Razumevanje ovih uzroka pomaže roditeljima i nastavnicima da pruže adekvatnu podršku i pomognu deci da prevaziđu izazove prokrastinacije.
Konkretni saveti da zajedno pobedite prokrastinaciju
Najbolji način da se izborite s prokrastinacijom je kroz konkretna rešenja koja možete primeniti odmah. Zato su Slavko i Slavica, vaši saveznici u rešavanju problema, pripremili korisne savete koji će pomoći vašem školarcu da završi obaveze na vreme i pritom stekne vredne životne navike.
Jasno definišite očekivanja
Deca često precenjuju očekivanja svojih roditelja, što može dovesti do dodatnog stresa i odlaganja zadataka. Budite jasni i realni u svojim zahtevima. Na primer, umesto da insistirate na savršenim ocenama, fokusirajte se na trud i organizaciju. Postavite konkretne ciljeve, poput struktuisanog vremena za domaći zadatak ili pomoć u kućnim poslovima. Na ovaj način dete će imati jasan plan i osećaj kontrole nad situacijom.
Učite ih rešavanju problema
Mnogi školarci se suočavaju s katastrofičnim razmišljanjem – strah da će jedan neuspeh voditi do niza negativnih posledica. Pomozite im da velike zadatke podele na manje, lakše upravljive korake. Na primer, ako dete ima projekat, podstaknite ga da prvo napravi plan, zatim sakuplja materijal, a tek na kraju sklapa celinu. Ova strategija smanjuje osećaj preopterećenosti i motiviše na akciju.
Istaknite pozitivne osobine
Podstaknite dete da prepozna sopstvene kvalitete koji vode ka uspehu, poput kreativnosti, istrajnosti ili dobrih socijalnih veština. Razgovor o tome šta već poseduje može mu povećati samopouzdanje i pomoći da se oslobodi preterano visokih standarda koje je možda sebi postavilo. A kada završi sve zadatke, sigurno želi da se opusti nakon škole, u čemu mu mogu pomoći naši saveti, ali i neki od omiljenih Eurocrem proizvoda.
Delite svoja iskustva
Podelite s detetom sopstvene izazove i načine na koje ste ih prevazilazili. Time ćete pokazati da je prokrastinacija problem koji i odrasli ponekad imaju i da je u redu grešiti dok se uči kako da se bolje organizuje. Ovakvi razgovori smanjuju pritisak i pomažu detetu da razvije zdraviji odnos prema svojim obavezama.
Slatka pauza je obavezna!
Uz ove savete i malo strpljenja, vaš školarac će naučiti kako da prevaziđe prokrastinaciju i iskoristi svoje potencijale na najbolji način. A za one zaslužene pauze – tu je Eurocrem, da trenutak odmora postane prava inspiracija! Zato, mame i tate, obavezno nakon napornog učenja nagradite vaše školarce slatkom pauzom, koja će biti njihova motivacija da i dalje budu vredni i organizovano obavljaju sve dnevne zadatke.