Zamisli da se istog dana ujutru probudiš, pogledaš kroz prozor… i shvatiš da u tom trenutku, širom sveta, više od 2,5 milijarde ljudi slavi isti praznik – Uskrs! Tog dana ljudi odlaze na liturgije, pozdravljaju se osmehom i poljupcem uz „Hristos vaskrse!“, dele jaja i kolače, a domovi širom planete odišu prazničnom toplinom i radošću.
Ove godine, 20. aprila 2025., i pravoslavci i katolici – a uz njih i mnogi protestanti – proslavljaju Uskrs zajedno. To se retko dešava! Poslednji put ceo hrišćanski svet slavio je istog dana još 2010. godine, jer se različite crkve ravnaju po različitim kalendarima. Ali ove godine, datumi su se poklopili, i naša planeta će tog dana biti jedno veliko slavlje života i nade.
Farbanje jaja, koje se tradicionalno radi na Veliki petak, važan je deo običaja svuda. Iako se koriste razne boje, crvena je zajednička svima – ona simbolizuje Hristovu krv i vaskrsenje. Bez obzira na to da li se jaja kuvaju s lukovinom, farbaju u modernim bojama ili ukrašavaju šarama, crveno jaje je ono koje nas sve povezuje. I to je lep znak da i u različitostima možemo biti jedno.
Crveno jaje – mali znak velikog zajedništva
Crvena boja ima posebno mesto u Uskrsu. Nije slučajno što se prvo jaje farba baš tom bojom – ono simbolizuje Hristovu krv, ali i vaskrsenje, život i pobedu nad smrću. U mnogim pravoslavnim domovima, crveno jaje se čuva tokom cele godine kao „čuvarkuća“, verujući da donosi sreću i štiti dom.
Kod katolika i protestanata, crveno jaje ima sličnu simboliku: ono je znak nove nade i duhovnog obnavljanja. U vremenu kada se svet često deli po različitim linijama, upravo je to malo, crveno jaje tajna nit koja nas povezuje, bez obzira na to gde živimo ili kako slavimo.
I dok crveno jaje ima posebno mesto svuda, običaji farbanja i ukrašavanja jaja širom sveta prepuni su boja, mašte i lokalnih priča. Evo nekoliko zanimljivih primera koji pokazuju koliko je ovaj praznični običaj raznolik – ali i koliko je njegova suština svuda ista: radost, zajedništvo i kreativnost.
- U Nemačkoj, jaja se vise na grane drveća ispred kuća kao deo uskršnje dekoracije – dvorišta tada postaju šarena i razigrana kao iz bajke.
- U SAD-u, popularna je „potraga za jajima“ (Easter Egg Hunt) u kojoj deca tragaju za čokoladnim ili plastičnim jajima punim iznenađenja.
- U Indiji, gde hrišćani čine manjinu, uskršnja jaja se često ukrašavaju tradicionalnim motivima i koriste u poklonima, a praznična trpeza spaja istočne i zapadne ukuse.
O uskršnjim običajima naroda širom sveta smo već pisali na našem blogu, pa ako te interesuje kako drugi narodi proslavljaju Uskrs i koji su njihovi običaji, obavezno bacite pogled na taj blog i inspirišite se.
Kako slaviš ti, kako slavim ja – a svi se radujemo isto
Pravoslavni i katolici slave Uskrs sa istim uzbuđenjem, radošću i verom, ali uz poneke razlike u običajima. Ipak, ono što nas spaja mnogo je veće od onog što nas razdvaja – jer svi proslavljamo isti trenutak: pobedu života nad smrću, svetlost posle tame i nadu koja ne prestaje da sija. Kada se Uskrs slavi istog dana, kao što je to ove godine, imamo priliku da osetimo to posebno jedinstvo – i da ga proslavimo zajedno.
Šta je različito?
- Pravoslavci se tokom praznika pozdravljaju sa „Hristos vaskrse“, a katolici sa „Sretan Uskrs“.
- U pravoslavnoj tradiciji jaja se farbaju na Veliki petak, dok katolici to najčešće rade na Veliku subotu.
- U katoličkoj crkvi koristi se gregorijanski kalendar, dok pravoslavci slede julijanski kalendar, pa se Uskrs ne poklapa svake godine.
- Katolička uskršnja misa se često održava u ranim jutarnjim satima, dok pravoslavci imaju ponoćnu liturgiju.
- U jelovniku pravoslavaca posle posta često je jagnjetina, dok je kod katolika uobičajenija šunka ili rolat.
A šta nas spaja?
- I jedni i drugi započinju praznik svečanim bogosluženjem i molitvom.
- Uskršnja jaja su nezaobilazan simbol praznika za sve – i boje se sa jednakim veseljem.
- Porodično okupljanje i praznični ručak zauzimaju posebno mesto u oba doma.
- Vernici svih hrišćanskih crkava u centru Uskrsa vide vaskrsenje Isusa Hrista.
- Poklanjanje jaja, čokoladica i malih znakova pažnje svuda simbolizuje ljubav i deljenje radosti.
Upravo zato što ove godine slavimo zajedno, imamo priliku da se radujemo nečemu mnogo većem od čokoladnih jaja i zečeva, dekoracije i uskršnjih jaja – radujemo se našim različitostima, ali i onome što nas čini istim: veri, nadi i prazničnoj toplini koju delimo širom sveta. Uskrs je lepši kada se deli.
Uskrs bez granica – Jedan praznik, jedno srce sveta
Nekada se čini da smo svi udaljeni – različiti jezici, običaji, vremenske zone… ali na dan kao što je ovaj, granice se brišu. Više od dve i po milijarde ljudi širom planete izgovara molitvu, farba jaja, okuplja porodicu i slavi nadu. Bez obzira na to kako izgleda naš praznični sto ili kojim jezikom izgovaramo čestitke, Uskrs nas podseća da pripadamo jednoj velikoj ljudskoj porodici.
Zato ove godine, dok slavimo zajedno, zapamti: radost je jača kad se deli, a svet je lepši kada diše kao jedno.