Odgovor na ovo pitanje je- zbog dnevne svetlosti koju dobijamo od našeg sunca! Kao što suncokreti okreću glavu da uhvate svaki sunčev zrak, tako smo i mi ljudi pronašli način da unesemo što više sunca u naš život na ovoj planeti. Dok nas u letnjim mesecima bude sunčevi zraci na licu i do kasne večeri uživamo u bojama zalaska sunca, u zimskim mesecima zora dolazi kasno, a noć nam se prikrade ranije, ostavljajući nas duže u mraku.
I onda kada padne mrak, već oko 16.00 popodne kako drugačije sebi da ulepšamo veče nego da se zasladimo omiljenom poslasticom na svim meridijanima, koju ćemo naravno premazati Eurocremom. A odmah potom možemo da uživamo u porodičnom druženju uz 5 najlepših filmova koje morate pogledati.
Smene dana i noći i njihovo trajanje se menjaju tokom godišnjih doba zbog nagiba Zemljine rotacijske ose, što je najočiglednije oko prvog dana leta i zime, kad su dani najduži ili najkraći. Za naše aktivnosti je najvažnija dužina trajanja dnevnog svetla. Zato u letnjoj sezoni kada su dani duži, pomeramo jedan sat dnevnog svetla sa jutra na veče, a u zimskoj sezoni kada su dani kraći, taj sat ponovo vraćamo jutru kako bi nam sunce izlazilo ranije.
Sigurno vam je poznat osećaj kada u kasnu jesen ili zimi rano ujutru zazvoni budilnik, a napolju je još uvek mrak – tada biste ga najradije bacili i nastavili da spavate. Da li ste se tada zapitali šta može da vas sasvim sigurno izvuče iz kreveta? Mislimo da je rešenje u italijanskom doručku, kroasanu sa Eurocremom i vrućem kapućinu. Nakon tako slatkog doručka, sigurno će vam se lakše pokrenuti svi točkići, zupčanici i opruge u mozgu, baš kao što oni savršeno funkcionišu u starim budilnicima.
Koliko je sati?
Kroz čitavu istoriju čovek je imao potrebu da meri, kontroliše i ukroti vreme. Egipćani su bili prvi koji su podelili svoj dan na delove, nešto poput naših sati. Oni su još 3500. godine pre nove ere podizali obeliske čije su pokretne senke formirale jednu vrstu sunčanog sata i pokazivale doba dana, a takođe i najduže i najkraće dane u godini što se videlo po dužini senke.
Od 14. veka u kulama gradova se pojavljuju veliki mehanički satovi sa mehanizmima koji su se pokretali pomoću tegova. Od 17. veka počinje napredak i prave se sve složeniji i precizniji časovnici: mehanički sat sa klatnom, sat sa oprugama, brodski hronometar, kvarcni kristalni satovi i atomski časovnik koji se i danas koristi kao najtačniji uređaj za merenje vremena.
Odakle je potekla ideja i kako je sve počelo?
Prvi je na ideju o menjanju vremena došao Bendžamin Frenklin 1784, baveći se problemom ekonomičnosti osvetljenja u domu i odnosom upotrebljenog ulja u lampi i proizvedene svetlosti, kada je predložio veće korišćenje dnevne svetlosti radi štednje veštačkog osvetljenja.
Letnje računanje vremena se prvi put koristilo tokom Prvog svetskog rata, kao mera uštede goriva za proizvodnju električne energije, a trajnije se uvodi od energetske krize 1970-ih, kao energetska politika sa ciljem da se smanji potrošnja energije tako što se smanjuje potreba za osvetljenjem i grejanjem. U našoj zemlji letnje računanje vremena je uvedeno 1983. godine.
Danas većina zemalja koje menjaju računanje vremena po sezonama su u Evropi i Severnoj Americi, a izuzetak su Island i oblasti blizu severnog pola, kao i zemlje na ekvatoru. Neke države, kao Rusija, Belorusija i Gruzija, kao i veći broj zemalja Azije i Južne Amerike, imale su ovu praksu ranije, ali su od nje odustale, a neke kao zemlje Afrike i Okeanije je nisu nikada ni uvodile.
Neuspešan pokušaj da se ukine promena vremena
U mnogim zemljama sveta ova promena vremena je nepopularna među stanovništvom zbog čega je i ukinuta. I građani Evropske Unije su se 2018. godine izjasnili da ovu praksu treba ukinuti, međutim Savet EU još ne može da postigne dogovor. U EU postoje tri vremenske zone pa računanje vremena treba uskladiti među državama članicama. Neke zemlje bi da zadrže letnje vreme, druge bi da im ostane zimsko, jedni bi želeli da im ranije sviće, dok bi drugi želeli da im kasnije pada mrak. Srbija će se takođe pridružiti ovoj inicijativi, i uskladiće promenu vremena sa konačnom odlukom EU.
Gasimo svetlo, čuvamo planetu
I danas postoji težnja čovečanstva da se smanji potrošnja energije. Jedna od takvih je inicijativa „Sat za našu planetu“, u kojoj učestvuje više od 180 zemalja. Akcija se održava u martu svake godine, kada milioni ljudi širom sveta isključuju svetla i ostale električne uređaje na jedan sat, u periodu od 20:30 do 21:30 po lokalnom vremenu. Cilj ove akcije da se utiče na navike ljudi u održivom korišćenju resursa naše planete, pa gašenjem svetla dobijamo sat vremena čistog uživanja u mraku i pomažemo našoj planeti. Svake godine akcija ima sve više učesnika i pokazuje sve veće rezulatate – značajan pad potrošnje električne energije u satu održavanja akcije.
Svako doba dana slađe je uz Eurocrem
Koje god da je doba dana, jutro ili veče, bez obzira na to ima li sunca ili ne, uvek ga možemo obojiti osmehom i radošću. Tako nam, pored svojih kraćih dana, jesen donosi i svoje prelepe zlatne boje, šum suvog lišća pod nogama i toplinu doma. Ušuškajte se ispod svog omiljenog ćebenceta uz šolju tople čokolade i saznajte kako da vam uz Eurocrem jesen bude topla i slatka.