Ako biste mogli da posedujete samo jednu supermoć, koja bi to bila? Slavko kaže da bi on voleo da može brže i kvalitetnije da uči, kako bi što pre mogao da se igra sa drugarima. Šalu na stranu, Slavkova ideja o brzom učenju uopšte nije loša u ovom trenutku, jer je kraj godine sve bliži, ima još mnogo da se uči a vremena je sve manje. Treba vam neki brz, kvalitetan i proveren savet kako biste uspeli, pre raspusta, sve da naučite. Znate ko je uspeo da usavrši učenje i ima mnogo znanja i želje da to podeli sa vama? Da, da baš on. Spremite se za najbolje savete koji odgovaraju na pitanje ‘kako da naučiš da učiš‘.
A pre nego što sedneš da učiš, važno je da dobro doručkuješ, pa ti mi preporučujemo da probaš italijanski doručak za najslađi početak dana. Pored toga, Slavko ti poručuje da ne bi bilo loše da saznaš sa kojim namirnicama se slaže tvoj omiljeni krem, kako bi pravio što maštovitije kombinacije sa Eurocremom. A sada hajde da vidimo šta možemo da naučimo o učenju od našeg mudrog lavića.
Šta je to brzo učenje?
Pre nego što pomislite na instant bubanje informacija pred kontrolni ili odgovaranje, Slavko će vas prekinuti, jer to nije to. Na taj način informacije ulaze u vašu memoriju, istina brzo, ali se brzo i zaboravljaju ili ih često pomešate jedne sa drugima, jer nije bilo dovoljno vremena da se ‘slegnu’. Nasuprot kampanjskom učenju, brzo učenje podrazumeva skup metoda i tehnika koje će ubrzati usvajanje informacija, ali da se pritom ne izgubi njihova jasnoća, kvalitet razumevanja i dužina zadržavanja u našem pamćenju. Dakle, jednako brzo ali mnogo kvalitetnije.
Kako da brzo učiš?
Najvažnije je da se fokusiraš na ponavljanje, a ne na vreme, jer smo sigurni da se i tebi desilo da satima sediš na jednom mestu i pokušavaš da učiš, a u realnosti samo skroluješ kroz Instagram i uopšte se ne fokusiraš na knjigu. Dakle, što više puta ponoviš neku informaciju, to ćeš je brže zapamtiti. Nešto slično kao kada vežbamo u teretani, pa nam je važan broj ponavljanja jedne vrste vežbi.
A u praksi to treba da izgleda ovako: odredi sebi koliko puta ćeš ponoviti jednu informaciju i nemoj da ustaneš dok taj cilj ne ispuniš. Ne treba da sediš dva sata i ‘praviše se da učiš’ već treba da se fokusiraš na konkretan rezultat i broj ponavljanja. Možda to bude trajalo i kraće od dva sata. Svakako kada budeš primenjivao ovaj sistem, shvatićeš da se tako skraćuje proces učenja.
Drugi korak je da lekcije podeliš na manje delove, kako bi u što kraćem roku savladao što više informacija iz jednog dela lekcije. Učenjem celih lekcija nervoza samo raste, jer nam se čini da nema kraja toj agoniji, da ima puno informacija i da se nikada nećemo izboriti sa tim. Zato, podelite lekciju na delove, zaokružite najvažnije informacije i detalje i gledajte kako informacije lakše ulaze u vašu memoriju.
Poslednji korak podrazumeva spajanje svih manjih delova lekcije u jednu celinu, tako što se svaki prethodni deo nadograđuje novim i na kraju se sve složi kao u slagalici. Važno je uvideti da svaka lekcija ima nekoliko delova i da je višeslojna. Jedino povezivanjem svih delova, dobijamo celovite informacije i saznajemo o čemu govori čitava lekcija. Zahvaljujući ovom pristupu, kasnije ćeš biti u stanju da povezuješ informacije iz različitih predmeta, čime ćeš steći sveobuhvatno multidiciplinarno znanje.
Može li učenje biti zabavno kao igra?
Naravno da može, jer u svakoj igri postoje pravila koja treba poštovati, ali postoje i nagrade za one najbolje i najuspešnije. Isto je i sa učenjem, ako ga posmatramo kao igru sa nivoima, koje treba preći kako bismo stigli do glavne nagrade (uglavnom je za svakog drugačija) stvorićemo naviku da mu se vraćamo, jer ćemo konstantno biti motivisani da ispunimo ciljeve i pokupimo nagrade.
Nagrade sami određujemo, pa to mogu biti male stvari poput čokoladica, sladoleda i sličnih poslastica, koje pojedemo nakon celodnevnog učenja, ali nagrade mogu biti i mnogo veće kada je kraj školske godine recimo u pitanju. O većim nagrada možemo razgovarati sa roditeljima, dok ove manje možemo sami priuštiti sebi od džeparca. Slavko kaže da je nekad sasvim u redu kupiti knjigu, ali da je ponekad potrebno nabaviti i novu majicu koju jako dugo gledamo u prolazu.
A nagrada ne mora samo da bude knjiga, sladoled ili majica. Palačinka party za drugare i porodicu može biti odličan način da proslavite odlične ocene u školi. A ako želite da svom znanju dodate i ono o palačinkama, obavezno pročitajte naš blog o omiljenoj poslastici na svim meridijanima.
Zašto nam je važan odmor i zbog čega ga ne smemo preskakati?
Da bismo mogli da nešto naučimo brzo i efikasno, potrebno je da budemo odmorni, inače nećemo imati dovoljno koncentracije, pažnje i usmerenosti prema knjizi i sadržaju koji treba da zapamtimo. Zato svi uspešni sportisti, naučnici i mnogi drugi svoj uspeh duguju tome što znaju kada im je potreban odmor i koliko i na koji način treba da se odmore.
Kada započinjete učenje uradite to odmorni, bez obzira u kom dobu dana počinjete da učite. Krenite da učite na vreme, kako ne biste pokušali da za nekoliko dana prelazite veliki broj stranica, što vodi iscrpljenosti. Kada ste umorni učenje traje duže, jer mozak ne može da upamti informacije. Da ne biste pokušavali da ga na veštački način držite budnim, planiranje je ključ svega.
Istraživanja pokazuju da ako se primeni formula ‘učenje-spavanje-učenje’ gradivo ostaje aktivno u memoriji i do šest meseci. To znači da uveče pre spavanja treba još jednom ponoviti sve najvažnije informacije, a zatim odspavati najmanje 7 ili 8 sati. Nakon buđenja, treba prvo ponoviti sve naučeno od sinoć, a zatim krenuti sa novim gradivom.
Kako uz pomoć mapa uma da naučim strani jezik?
Mentalne mape ili mape uma su poznat alat za učenje u različitim oblastima, ali su se kada je učenje jezika u pitanju pokazale kao najefikasnije. Da biste što veći broj reči naučili u kratkom roku, potrebno je da napravite ove mape. U zavisnosti od toga da li ste više vizuelni ili verbalni tip, mape ćete ili pisati na papiru, napraviti prezentaciju i sl. Ili možete nasnimiti glasovne poruke u telefon i preslušavati ih.
Mape se prave tako što se reči grupišu prema temama (recimo voće, povrće, stan, sobe u stanu, odevni predmeti i sl.). Važno je da tema drži sve te reči na okupu, kako bi i snalaženje bilo lakše, jer će vaš mozak praviti male foldere sa tim nazivima, pa kada budete probali da se setite neke reči, prvo ćete se setiti kojoj grupi pripadaju.
Ako pravite prezentaciju ili crtate mape uma, onda centralnu reč koja pripada određenoj grupi stavite u centar i oko nje rasporedite druge reči podeljene u manje kategorije (ako je hrana centralna reč, onda oko nje idu reči doručak, ručak, večera i sl. a ispod svake podteme upišite po nekoliko najvažnijih reči, kao npr. banana, kaša, jaja itd.)
Drugari, Slavko se nada da vam je malo pomogao sa ovim savetima da lakše i brže naučite neke predmete i da ćete zbog toga dobiti što bolje ocene i još važnije da ćete steći neka važna znanja.
Ukoliko ste radoznali, baš kao Slavko, onda smo sigurni da vam zanima šta jednu astronauti ili gde se pravi najbolja čokolada na svetu, što možda nećete naučiti u školi, ali sve to možete pročitati na našem blogu.
Ako budete pravili mape uma za učenje stranih jezika, obavezno saznajte kako se kaže lav na jeziku koji učite i tagujte Slavka, dok učite nove reči i ručkate Eurocrem. Znate da on obožava da prati vaše avanture i da redovno proverava Instagram i Facebook.